Матија Бећковић
О ЦРНОГОРЦИМА
Црна Гора – име манастира.
Црногорци то су црнорисци
Што манастир служе црногорски.
Подвижници чисте људске вјере
Из пркоса људскога рођене.
Чрногорац – чин је и титула
Некадање Душанове свите.
Преткосовски витез, чо'ек с
двора.
И по томе колико их има
То је много за име народа!
Висине су на којима живе
Ко почасни положај схватили.
С тога трона са свијетом зборе!
Још умије сваки побројати
Црногорци и мртве и живе.
Нема жива славна Црногорца!
Мало живе, а дуго се памте,
Е смо дуже мртви него живи.
Да се није бој ни један био
Било би нас више, али кога?
И било би боље, ало коме?
Други мисле да неће мријети?
Црногорци смрт праву бирају!
А ко Бога моли да не умра –
Најсрамнију смрт је изабрао!
Од болести ко мре, у постељи,
Није умро, но жив сатрунуо!
Црногорци пошље смрти труну,
Ако ишто од њих преостане!
Ако немаш зашто умријети
Нијеси се требао рађати.
Ако не знаш што си се родио
И за праву смрт си закаснио.
Циљ људскога живота је нешто
Због чега ћеш живот презирати.
Ком је живот највиша светиња
И све оно због чега се живи,
Све то није достојно живота,
Због тога се не мораш рађати!
Племе моје над свим племенима
Ђе је вјера с историјом једно.
Нема вјере да је природнија
Ни са мање приче и молитве
Свака жена родиће чо'ека.
Црногорца само Црногорка.
Нико није оно што је био,
Најгоре су прошли Црногорци,
А с том струком више посла нема.
Поносни су јер су Црногорци.
То се рађа, не зарађује се!
Доста им је што су Црногорци –
То се чува, а не постаје се!
Да је ласно бити Црногорац,
Било би иг колико и људи!